Jesen je pokrenula „vesele mašine” širom Srbije – počela je proizvodnja rakije od voća iz berbe 2024. Generacije se menjaju, a termin pečenje rakije opstaje u govoru.
Postupak prerade voća u rakiju je složen, a svaki detalj procesa je važan. S pažnjom prema detaljima koji u suštini prave razliku, pokušaćemo u nastavku teksta da razrešimo jezički mit – da li se rakija peče, kuva ili destiliše?
Alkoholno vrenje u fermentatorima možemo nazvati kuvanjem voćnog kljuka jer se tokom fermentacije oslobađa toplota i temperatura kljuka se povećava. Zagrevanje fermentisane voćne mase u kazanu može da podseća na proces pečenja. Ipak, to je tek početak. Destilacija, koja se sprovodi u destilacionom uređaju odmah po završetku fermentacije, suštinski je drugačiji proces. Naime, destilacija omogućava koncentrisanje alkohola iz fermentisane kaše.
Destilacija u tri koraka izgleda ovako:
1. fermentisani kljuk se zagreva
2. zbog niže tačke ključanja, alkohol isparava više u odnosu na vodu
3. pare iz alkohola, iz kotla preko kapka i parovodne cevi prelaze u hladnjak (tabarku) gde se kondenzuju, postepeno hlade i vraćaju u tečno stanje, odnosno prelaze u tečni alkoholni destilat tj. rakiju.
Dakle, da zaključimo – iako uvrežen u govoru, termin pečenje rakije nije suštinski tačan, ispravno je reći da se rakija pravi destilacijom. Ipak, najvažnije je da rakija poseduje kvalitet i da se konzumira s merom i uživanjem. Uzdravlje!
