Јесен је покренула „веселе машине” широм Србије – почела је производња ракије од воћа из бербе 2024. Генерације се мењају, а термин печење ракије опстаје у говору.
Поступак прераде воћа у ракију је сложен, а сваки детаљ процеса је важан. С пажњом према детаљима који у суштини праве разлику, покушаћемо у наставку текста да разрешимо језички мит – да ли се ракија пече, кува или дестилише?
Алкохолно врење у ферментаторима можемо назвати кувањем воћног кљука јер се током ферментације ослобађа топлота и температура кљука се повећава. Загревање ферментисане воћне масе у казану може да подсећа на процес печења. Ипак, то је тек почетак. Дестилација, која се спроводи у дестилационом уређају одмах по завршетку ферментације, суштински је другачији процес. Наиме, дестилација омогућава концентрисање алкохола из ферментисане каше.
Дестилација у три корака изгледа овако:
1. ферментисани кљук се загрева
2. због ниже тачке кључања, алкохол испарава више у односу на воду
3. паре из алкохола, из котла преко капка и пароводне цеви прелазе у хладњак (табарку) где се кондензују, постепено хладе и враћају у течно стање, односно прелазе у течни алкохолни дестилат тј. ракију.
Дакле, да закључимо – иако уврежен у говору, термин печење ракије није суштински тачан, исправно је рећи да се ракија прави дестилацијом. Ипак, најважније је да ракија поседује квалитет и да се конзумира с мером и уживањем. Уздравље!